Leviticus 11

1I reče Gospod Mojsiju i Aronu govoreći im: 2Kažite sinovima Izrailjevim i recite: ovo su životinje koje ćete jesti između svijeh životinja na zemlji:

3Što god ima papke i papci su mu razdvojeni i preživa između životinja, to jedite. 4Ali onijeh što samo preživaju ili što samo imaju papke razdvojene, ne jedite, kao što je kamila, jer preživa ali nema papaka razdvojenih; da vam je nečista;

5I pitomi zec, jer preživa ali nema papaka razdvojenih; nečist da vam je; 6I zec divlji, jer preživa ali nema papaka razdvojenih; nečist da vam je; 7I svinja, jer ima papke razdvojene ali ne preživa; nečista da vam je; 8Mesa od njih ne jedite niti se strva njihova dodijevajte; jer vam je nečisto.

9A između svega što je u vodi ovo jedite: što god ima pera i ljusku u vodi, po moru i po rijekama, jedite. 10A što nema pera i ljuske u moru i u rijekama između svega što se miče po vodi i živi u vodi, da vam je gadno.

11Gadno da vam je; mesa da im ne jedete, i na strv njihov da se gadite. 12Što god nema pera i ljuske u vodi, to da vam je gadno.

13A između ptica ove da su vam gadne i da ih ne jedete: orao i jastrijeb i morski orao, 14Eja i kraguj po svojim vrstama, 15I svaki gavran po svojim vrstama, 16I sovuljaga i ćuk i liska i kobac po svojim vrstama,

17I buljina i gnjurac i ušara, 18I labud i gem i svraka, 19I roda i čaplja po svojim vrstama, i pupavac i ljiljak.

20Što god gamiže a ima krila i ide na četiri noge, da vam je gadno. 21Ali između svega što gamiže a ima krila i ide na četiri noge jedite što ima stegna na nogama svojim, kojima skače po zemlji. 22Između njih jedite ove: arba po vrstama njegovim, salema po vrstama njegovim, argola po vrstama njegovim i agava po vrstama njegovim. 23A što još gamiže a ima krila i četiri noge, da vam je gadno.

24I o njih ćete se oskvrniti; ko se god dotakne mrtva tijela njihova, da je nečist do večera. 25I ko bi god nosio mrtva tijela njihova, neka opere haljine svoje, i da je nečist do večera.

26Svaka životinja koja ima papke ali nerazdvojene i ne preživa, da vam je nečista; ko ih se god dotakne, da je nečist. 27I što god ide na šapama između svijeh životinja četvoronogih, da vam je nečisto; ko bi se dotakao strva njihova, da je nečist do večera. 28I ko bi nosio strv njihov, neka opere haljine svoje, i da je nečist do večera; to da vam je nečisto.

29I između životinja koje pužu po zemlji da su vam nečiste: lasica i miš i kornjača po svojim vrstama, 30I jež i gušter i tvor i puž i krtica.

31To vam je nečisto između životinja koje pužu; ko ih se dotakne mrtvijeh, da je nečist do večera. 32I svaka stvar na koju padne koje od njih mrtvo biće nečista, bila sprava drvena ili haljina ili koža ili torba, i svaka stvar koja treba za kakav posao, neka se metne u vodu, i da je nečista do večera, poslije da je čista. 33A svaki sud zemljani, u koji padne što od toga, i što god u njemu bude, biće nečist, i razbijte ga.

34I svako jelo što se jede, ako na njega dođe onaka voda, da je nečisto, i svako piće što se pije u svakom takom sudu, da je nečisto. 35I na što bi palo što od tijela njihova mrtva sve da je nečisto, i peć i ognjište neka se razvali, jer je nečisto i neka vam je nečisto.

36A studenac i ubao, gdje se voda skuplja, biće čist; ali što se dotakne strva njihova, biće nečisto. 37Ako li što od strva njihova padne na sjeme, koje se sije, ono će biti čisto. 38Ali ako bude polito sjeme vodom, pa onda padne što od strva njihova na sjeme, da vam je nečisto.

39I kad ugine životinja od onijeh koje jedete, ko se dotakne strva njezina, da je nečist do večera. 40A ko bi jeo od strva njezina, neka opere haljine svoje i da je nečist do večera; i ko bi odnio strv njezin, neka opere haljine svoje, i da je nečist do večera.

41I sve što puže po zemlji, da vam je gadno, da se ne jede. 42Što god ide na trbuhu i što god ide na četiri noge ili ima više noga između svega što puže po zemlji, to ne jedite, jer je gad.

43Nemojte se poganiti ničim što gamiže i nemojte se skvrniti njima, da ne budete nečisti s njih. 44Jer ja sam Gospod Bog vaš; zato se osvećujte i budite sveti, jer sam ja svet; i nemojte se skvrniti ničim što puže po zemlji. 45Jer ja sam Gospod, koji sam vas izveo iz zemlje Misirske da vam budem Bog; budite dakle sveti, jer sam ja svet.

46Ovo je zakon za zvijeri i za ptice, i za sve životinje što se miču po vodi, i za svaku dušu živu, koja puže po zemlji, Da se raspoznaje nečisto od čistoga i životinja koja se jede od životinje koja se ne jede.

47